SEARCH SEARCH

Article Search

New data on the earliest European ruminant (Mammalia, Artiodactyla): a revision of the fossil mandible from Rusce in the Pčinja basin (late Eocene, Southeastern Serbia)

Bastien Mennecart, Predrag Radović, and Zoran Marković

Plain Language Abstract

The reassessment of an old Serbian ruminant confirms the Balkan anteriority of this group in Europe.

The redescription and discussion of the ruminant fossil mandible from Rusce (Serbia) led to the conclusion that the specimen may belong to a small species of Bachitheriidae older than 33 million years. This group of ruminants became very diverse in Western Europe between 31 and 25 million years ago. A similar small species of Bachitheriidae is also known from the late Eocene strata in Bulgaria (ca. 36 million years ago). Because the peculiar Eocene faunal composition from the Balkans differs from the Western European one (e.g., rodents, perissodactyls, and ruminants including this Bachitherium), this confirms that the “Balkanian High” was a distinct paleobiogeographical province from that of Western Europe during the late Eocene. The Paratethys Sea may have been a geographical barrier separating the Balkan area from Western Europe until the early Oligocene. This cortege of mammals only reached Western Europe during the early Oligocene (ca. 31 million years ago) thanks to the formation of a continental landbridge due to the formation of the Alpine orogenic belt.

Апстракт

Нови подаци о најранијем европском преживару (Mammalia, Artiodactyla): ревизија фосилне мандибуле из села Русцe у басену Пчиње (касни еоцен, југоисточна Србија)

Фрагментована десна грана доње вилице преживара из Русца (Пчињски басен, Србија) првобитно је објављена у првој половини XX века и том приликом је идентификована као Micromeryx flourensianus, врста ситног преживара која је била честа током средњег миоцена у Европи. На основу овакве идентификације предложена је миоценска старост за седименте Пчињског басена. Међутим, каснија проучавања фосилне флоре и остатака ситних сисара су, пак, указала на касноеоценску старост седимената Пчиње. Ревизиона дескрипција и разматрања фосилне мандибуле преживара из Русца довеле су до закључка да овај примерак може припадати некој ситној форми из породице Bachitheriidae, вероватно врсти Bachitherium thraciensis. Овај преживар је до сада био познат само из касноеоценских седимената Бугарске. Нарочитост еоценских фауна Балкана (нпр. глодара, копитара и преживара) потврђује да је „Балканскo горје“ чинило засебну палеобиогеографску област у односу на западни део Европе током касног еоцена, све до дисперзије Bachitherium-а која се одиграла током раног олигоцена (пре око 31 милион година).

Кључне речи: Bachitherium; палеобиогеографија; Балкан; Grande-Coupure; дисперзија Bachitherium

Translation by author

Resumen en Español

Nuevos datos sobre el primer rumiante europeo (Mammalia, Artiodactyla): una revisión de la mandíbula fósil de Rusce en la cuenca de Pčinja (Eoceno tardío, sureste de Serbia)

Una rama derecha fragmentada de una mandíbula de rumiante de Rusce (cuenca de Pčinja, Serbia) se publicó originalmente, en la primera mitad del siglo XX, como Micromeryx flourensianus, un pequeño rumiante común en el Mioceno medio de Europa. Sobre la base de esta determinación, se consideró que el relleno sedimentario de la cuenca de Pčinja era de edad Mioceno tardío. Sin embargo, posteriores estudios paleobotánicos y de micromamíferos indicaron una edad Eoceno tardío para estos depósitos. La redescripción y discusión de la mandíbula fósil de rumiante de Rusce llevó a la conclusión de que el espécimen puede pertenecer a una pequeña especie de Bachitheriidae, probablemente a Bachitherium thraciensis. Este rumiante originalmente solo se conocía de los estratos del Eoceno tardío de Bulgaria. La peculiar composición faunística del Eoceno tardío de los Balcanes (e.g., roedores, perisodáctilos y rumiantes) confirma que la "Balkanian High" era una provincia paleobiogeográfica distinta de la de Europa occidental hasta el evento de dispersión de Bachitherium, que se produjo durante el Oligoceno temprano, hace unos 31 millones de años.

Palabras clave: Bachitherium; paleobiogeografía; Balcanes; Grande-Coupure; Evento de dispersión de Bachitherium

Traducción: Enrique Peñalver (Sociedad Española de Paleontología)

Résumé en Français

Nouvelles données sur les plus anciens ruminants d’Europe (Mammalia, Artiodactyla): révision de la mandibule fossilisée provenant de Rusce dans le Bassin de Pčinja (Éocène supérieur, sud-est de la Serbie)
Un fragment de mandibule de ruminant trouvée à Rusce (bassin de Pčinja, Serbie) a été originellement publié dans la première moitié du 20e siècle sous le nom de Micromeryx flourensianus. L’attribution à cette espèce, abondante dans les sédiments du Miocène moyen d’Europe, a permis à l’auteur de cette étude de considérer que les sédiments du bassin de Pčinja dataient du Miocène supérieur. Cependant, les études plus récentes de la paléoflores et des faunes de micromammifères indiquent un âge beaucoup plus ancien pour ces dépôts : l’Éocène supérieur. La re-description et discussion du spécimen de Rusce permettent de conclure que cet animal appartient à une petite espèce de Bachitheriidae, probablement Bachitherium thraciensis. Ce ruminant était actuellement seulement connu dans un site datant de l’Éocène supérieur de Bulgarie. La faune particulière des Balkans datant de l’Éocène (par exemple les rongeurs, périssodactyles, et ruminants) confirme que les “Balkanian High” étaient une province paléobiogéographique distincte de l’Europe de l’ouest au cours de l’Éocène et ce jusqu’à l’Oligocène inférieur, il y a environ 31 millions d’années, au moment du Bachitherium dispersal event.

Mots clefs : Bachitherium ; paléobiogéographie ; Balkans ; Grande-Coupure ; Bachitherium dispersal event

Translator: Author

Deutsche Zusammenfassung

Neue Daten zu den frühesten europäischen Wiederkäuern (Mammalia, Artiodactyla): eine Revision der fossilen Mandibel von Rusce im Pčinja Becken (spätes Eozän, Südost-Serbien)

Der fragmentierte rechte Mandibel-Ast eines Wiederkäuers aus Rusce (Pčinja Becken, Serbien) wurde ursprünglich in der ersten Hälfte des zwanzigsten Jahrhunderts als Micromeryx flourensianus veröffentlicht, ein kleiner Wiederkäuer, der im mittleren Miozän von Europa häufig vorkam. Aufgrund dieser Festlegung wurden die Sedimente des Pčinja Beckens als Spätmiozän angesehen. Später jedoch wiesen paläobotanische Untersuchungen und Mikrosäugetiere auf ein späteozänes Alter für diese Ablagerungen hin. Die Neubeschreibung und Diskussion der fossilen Wiederkäuer-Mandibel aus Rusce ergab, dass das Stück möglicherweise zu einer kleinen Bachitheriidae-Art gehört, vermutlich Bachitherium thraciensis. Dieser Wiederkäuer war ursprünglich nur aus späteozänen Ablagerungen aus Bulgarien bekannt. Die besondere späteozäne Faunenzusammensetzung auf dem Balkan (z.B. Nagetiere, Unpaarhufer und Wiederkäuer) bekräftigt, dass die „Balkan Höhe“ bis zum Bachitherium-Ausbreitungs-Ereignis eine von Westeuropa abgegrenzte paläobiogegraphische Provinz war, die während des frühen Oligozän vor 30 Millionen Jahren existierte.

Schlüsselwörter: Bachitherium; Paläobiogeographie; Balkan; Grande-Coupure; Bachitherium-Ausbreitungs-Ereignis

Translator: Eva Gebauer

Arabic

Translator: Ashraf M.T. Elewa

Polski

Nowe dane dotyczące występowania najwcześniejszego europejskiego przeżuwacza (Mammalia, Artiodactyla): rewizja kopalnej żuchwy z Rusce w basenie Pčinja (późny eocen, południowo-wschodnia Serbia)
Bastien Mennecart, Predrag Radović i Zoran Marković

Fragmentaryczna prawa gałąź żuchwy przeżuwacza z Rusce (basen Pčinja, Serbia) była pierwotnie opisana w pierwszej połowie XX wieku jako należąca do gatunku Micromeryx flourensianus, małego przeżuwacza, pospolitego w środkowym miocenie Europy. Na podstawie tego oznaczenia określono wiek osadów z basenu Pčinja jako górnomioceński , jednak późniejsze badania paleobotaniczne i drobnych ssaków wskazały na wiek późnego eocenu dla tych osadów. Ponowny opis żuchwy i dyskusja na temat przeżuwacza z Rusce doprowadziły do wniosku, że okaz może należeć do Bachitheriidae, przypuszczalnie do gatunku o małych rozmiarach Bachitherium thraciensis. Był pierwotnie znany tylko z warstw późnego eocenu z Bułgarii. Specyficzny skład fauny późno eoceńskiej z obszaru Bałkanów (np. gryzonie, nieparzystokopytne i przeżuwacze) potwierdza, że tzw."Wysoczyzna Bałkańska" była odrębną prowincją paleobiogeograficzną, odrębną od tej w Europie Zachodniej aż do dyspersji Bachitherium, która miało miejsce podczas wczesnego oligocenu ok. 31 Mya.

Słowa kluczowe: Bachitherium; paleobiogeografia; Bałkany; Grande-Coupure; dyspersja Bachitherium

Translator:  Krzysztof Stefaniak